Delfi

Delfi su danas najpopularnije arheološko nalazište u Grčkoj, posle Akropolja u Atini. Godinama tamo dolaze svi koji vole Grčku istoriju, koji su radoznali ili prosto da bi uživali i divili se svemu što je grčka civilizacija do sad stvorila. Ovo arheološko nalazište prostire se u oblasti Fokide, na strmim padinama planine Parnas. Neka da je ovo mesto bilo veoma značajno stanovnicima Grčke. Stari Grci su verovali da je moguće predskazati budućnost i volju bogova. Postojala su posebna, sveta mesta, gde su se bogovi ljudima obraćali preko proročanstva, na različite načine. Jedno od najuglednijih proročišta u Grčkoj bili su Delfi, svetilište boga Apolona. Delfi prvenstveno svoju slavu najpoznatijeg proročišta antičkog sveta duguju Pitiji, jer se verovalo da ona govori u Apolonovo ime. Pitija je bila jedna od Sibila, legendarnih proročica. Ona je bila žena srednjih godina. Od trenutka kada je obećala da će služiti bogu, bila je pod obavezom da se odrekne dece i muža, da živi u zasebnoj kući, kako bi bila sama, u granicama svetog mesta.  Nije poznato kako su se pitije odabirale, ali se zna da nije bilo obavezno da potiču iz plemićke porodice, kao što je bio slučaj sa proročicama iz drugih svetilišta. Proricanje se odvijalo u blizini pukotine u samom svetilištu odakle su izbijala isparenja, tako što bi sedela na tronošcu, žvakala lovorovo lišće i padala u trans pokušavajući da dođe do odgovora na postavljeno pitanje. Ali pre nego što bi Pitija sela na svoj tronožac, ona bi proveravala da li Apolon želi da vrši proricanje, tako što bi kozu koju je prinosila kao žrtvu bogu, prvo poprskala hladnom vodom. Ako bi koza zadrhtala, značilo bi da bog pristaje, a ako ne, Pitija nije sedala na tronožac. U početku se proricanje odvijalo jednom godišnje, na Apolonov rođendan. (februar, mart) Kasnije se proricanje odvijalo svakog meseca, osim zimi kada se smatralo da je Apolon tad kod Hiperborejaca. Tokom njegovog odsustva, Delfima je kao gospodar proročišta, vladao Dionis.