Materijali za pisanje u prošlosti

Za pisanje u proslosti koristili su razne predmete.Uglavnom sve ono što su mogli da nađu u prirodi. Koristili su kamenje, kosti, glinu, drvo, vosak, tkanine, kožu, papirus.

Kamen

Kamen su koristili kao materijal za pisanje još u paleolitu. Najstariji petroglifi uklesani u stene na zidovima pećina otkrivene su u Severnoj Evropi, Africi i Australiji. Mnogo zapisa je ostalo sačuvano na nadgrobnim spomenicima i pokretnim kamenim pločama. 

Kosti

Kosti životinja spadaju u vrlo stare materijale za pisanje. Koristili su životinjske kosti, oklope kornjača, školjke itd... U Rimu je početkom nove ere bilo dosta popularna i skupa slonova kost. Bogati Rimljani su imali i knjige napravljene od tankih ploča baš ovih kostiju. Isto tako, kod primitivnih naroda zapisi na kostima koristili su u vradžbinama i dugim obredima.

Glina

Glina je bila glavni pisaći materijal koji se upotrebljavao u Mesopotamiji. U toj plodnoj rečnoj dolini, glinu su za pisanje koristili Sumerci i Vavilonci. Kasnije su glinu po ugledu na njih koristili i Hetiti, Persijanci, Grci...

Za pisanje su koristili glinene tablice oko 2cm debljine, a visine oko 16-25cm, koje su nakon utiskivanja znakova, sušene na Suncu ili pečene u pećima. Prednost ovog materijala je u tome što je trajna. Jedno delo pisano na glinenim pločicama sadržalo bi više desetina pločica. Da bi znali redosled pločitca, obeležavali su ih, tkz. kustodama koje su čuvale red u tablicama.

Drvo

Drvo kao materijal za pisanje korišćen je u više oblika. Prvo lišće, kao jeftin materijal koji se uvek mogao naći u prirodi, a upotrebljavali su ga i Grci i Rimljani, ali i mnogi drugi. Na lišću se pisalo četkicom. Koristili su i koru drveta - liku. Najčešće su koristili koru lipe, breze i bambusa.